Kara Panča

Ratna taktika i Dunav kao demarkaciona linija, iza koje su hajduci i ratnici sklanjali, nisu bili promenjeni ni posle 100 godina od velikog rata 1595. g. Na istoku, dakle, sve po starom. Sa zapada nove vesti: sve veći broj Austrijanaca i Nemaca nalaze se na balkanskim prostorima. Stanovništvo želi da u njima vidi saveznike njihovih davno izgubljenih država koje postoje samo u njihovim mislima i željama. Evropski ratnici i pustolovi u njima vide samo turske podanike koji teško mogu da opstanu u borbi sa turskim neprijateljem ali i novim prijateljima. Među zastupnicima balkanskih naroda postoji bar bolja veza sa tlom na kome žive i ginu, ali ne mogu da zalutaju kao njihovi saveznici. Jedan od takvih bio je Kara Panča koji je, vodeći samostalno svoj rat sa Turcima, izgleda preživeo. Po nalogu sultana Mustafe II silahder (letopisac) Findiklili Mehmed aga napisao je neku vrstu „bele knjige“ o hajdučiji u vidinskoj oblasti. Godine 1695. prilikom boravka sultana Mustafe II u Nišu, silahder Mehmed aga predao je traženi letopis koji je trebalo da posluži kao putokaz za rešavanje velike glavobolje . stalnih gerilskih napada na tursku vojsku, posade u tvrđavama i trgovačke karavane. Zapis je sadržavao izveštaj Mustafa-age, zapovednika Banje o hvatanju i likvidaciji jednog srpskog hajduka. Aga je zapisao da je taj hajduk izjavio da je rodom iz „jednog sela kraj Timoka“ odakle je stupio u hajdučku četu Kara Panče. U toj družini on je hajdukovao tri meseca. Uhvaćeni hajduk je opisao Kara Pančin plan za napad na karavan koji je prevozio hranu na putu Vidin - Ražanj. Mustafa aga je zapisao da je plan i ostvaren kojom prilikom su dva hajduka poginula, a ovaj kazivač na njegovu nesreću uhvaćen. Kara Pančina družina brojala je 20 ljudi. Sam Kara Panča je, po pretpostavci dr Dušanke Bojanić-Lukač, iz okoline Zaječara. Nakon toga Mustafa-aga je bio obavešten, a on obaveštava sultana svojim zapisom, da je Kara Panča pobegao preko Dunava sa 170 hajduka, kao i to da se uskoro čulo da je taj isti Kara Panča od nekog Srbina u Pirotu uzeo dva vola koje su njegovi ljudi zaklali i ispekli da bi se pogostili. Inače tog juna i početkom jula 1695. godine kiše su bile česte i jake, tako da Kara Panča nije preduzimao nikakve pohode i napade. Drugi izveštaj koji je Mehmed-aga primio sa terena potiče iz jula 1696. godine u vreme boravka sultana Mustafe II u Aleksincu. U dostavi se tvrdi da se Kara Panča sa dva razbojnika krije u Majdanpeku odakle se prebacuje na teritoriju vidinskog sandžaka i pljačka. Od istog izvestioca se saznaje da je šarkan Ibrahim-paša, sandžakbeg Manise, napao Kara Pančinu četu kod Svrljiške banje. Hajduci su se povukli u planine. Kara Panča je i ovoga puta ostao bez dva svoja druga, jedan je ubijen, a jedan uhvaćen. Zarobljena su i 53 konja iz Kara Pančine komore, a zaplenjeno je i 3.000 groša hajdučkog blaga. No i šarkan Ibrhim-paša ima gubitke: tri poginula, jedan ranjen. četvrtog oktobra 1697. g. Kara Panča i izvesni Madžar-vojvoda sa 600 hajduka dočekuju u zasedi kod Bagrdana (između Jagodine i Batočine) jednu veliku jedinicu regularne osmanlijske vojske.Čim je nekoliko turskih vojnika palo od hajdučkih zrna, ostali su se razbežali na sve strane. Smederevski dizdar, čuvar tvrđave, Ejub-paša zbog ovog prepada preduzima gonjenje. On uspeva da ubije 4 hajduka i isto toliko zarobi. Od napadača koji su najurili i osramotili tursku vojsku uspeva da otme 300 ogrtača od samurovine i dva ćurka. Glavnina Kara Pančine i Madžarove družine se po ko zna koji put dokopala planine. Ne zna se dalja sudbina Kara Panče. Narodna tradicija u selima južno od Zaječara ga pamti u vezi sa nasiljima i rušenjem manastira u selu Zagrađu, posle čega je on započeo borbu protiv Turaka. Pre toga je, kako su izričito tvrdili kazivači, prenosioci istorijskog pamćenja, bio spahija. Nikakvo čudo, pre njega je Baba Novak bio subaša. Rolendič, Božidar, Radul, iako hrišćani bili su spahije i timarnici. Stoga nije bez osnova pretpostavka dr Dušanke Bojanić-Lukač da je Kara Panči hajdukovanje oprošteno, narod umiren novim povlasticama, a Kara Panča naimenovan za naslednog kneza i da je zapravo on rodonačelnik knezova Karapančića, poznatih iz vremena prvog srpskog ustanka.

Deo iz knjige: NIKOLA PAŠIĆ U HODU ISTORIJE
Miodraga Dimitrijevića

Tweet