НАСЛЕДНИК Немањин, средњи син Стефан, био је мудар и даровит државник, васпитан у византијском духу. Као сналажљив дипломата и обазрив и срачунат војсковођа, ктитор велелепне Жиче, важио је за једног од најдаровитијих Немањића.

Држава коју је наследио Стефан, још за владе свог оца Стефана Немање (1166-1196), знатно је узнапредовала, како у територијалном тако и у политичком и државотворном смислу. Иако још "варварска" за Византинце, постала је фактор на који се мора рачунати. Страна принцеза која је доведена у Србију дошла је управо из Византије. Звала се Евдокија (Јевдокија), синовица цара Исака Другог Анђела и кћерка потоњег цара Алексија Трећег.

Брак принца Стефана са Евдокијом склопљен је, по свој прилици, 1191. године. Евдокија је, са својом пратњом, пошла из Цариграда пут Србије познатим римским путем Вија Егнација. Идући према северу, дошла је до Скопља и ту ју је дочекао млади Стефан.

Док је кормило Рашке држао њен свекар Немања, Евдокија није покушавала да се меша у послове државе. Стефану је родила сина Радослава, рођеног 1192, и кћерку Комнину.

Од тренутка када је постала велика жупанка, Евдокија је почела да користи своје право да учествује у владању над српском државом. Чак су, изгледа, Срби морали пристати, стоји забележено, да Евдокија буде учесница највише власти у Рашкој као што су биле августе у Византији. Сигурно је Немања добро размислио када је пристао на тако значајну улогу своје снахе, у случају да Стефан дође на власт. Евдокија је имала јак утицај на васпитање деце, посебно сина Радослава, који је учен и научен да се више осећа као Грк него као Србин. То ће га касније скупо коштати.

Да би се осветила мужу за наводна неверства, Евдокија се и сама упустила у брачне преваре. Постоје извори који кажу да ју је Стефан ухватио у неверству, па је због тога наредио да јој се скину хаљине, и нагу, само у кошуљи, отерао је из Србије. Има и оних записа у којима се тврди да је Евдокија била болесна. Наводи се да је имала шугу. Било како било, тек, Евдокија је, не рачунајући њену свекрву Ану, била прва византијска принцеза на двору Немањића, али и прва жена која је морала да напусти Србију.

СуШтина тог краха ипак је била политичке природе. У то време, Стефан је био у сукобу са старијим братом Вуканом. Започела је битка за власт која је Рашкој донела глад, болести и погибију многих људи. Вукан је, додуше само закратко (од 1202. до краја 1204), уз помоћ угарског краља Емерика и других католичких кругова, збацио Стефана с власти. Прогнани Стефан користи угарско-бугарско непријатељство, те, уз помоћ бугарског цара Колојана, успева да поврати престо. Ваља истаћи да су, од времена мешања угарског краља Емерика у српске послове, сви угарски владари, све до 1918. године, у своју титулу уносили и Србију. То је започето од самог Емерика, који је, због учињене помоћи Вукану, сматрао да је и ова земља под његовом врховном влашћу.

Промућурни Стефан и сам се почео окретати према западу. Зашто? Принцеза с Босфора била је потребна у време склапања мира с Византијом. То је одговарало и једној и другој страни. Али, углед и моћ Византије нагло су опадали, а Латини су се приближавали Цариграду. Евдокија је сада постала сметња за нове односе с Латинима.

Након десет година заједничког живота, Стефан је, 1201. године, отерао Евдокију. Цариградска црква разрешила је њихов брак 1201/1202.

Неверство Евдокијино, без обзира на све друге околности, оставило је трага на Стефановој души. Да није лако поднео срамоту због жениног неверства, потврђују речи које је касније записао: Часна жена у дому мужа свога дража је од свакога бисера и драгога камена.

Стефан се три пута женио, али су све три његове жене биле само велике жупанке, ниједна краљица.

Због сукоба с братом Вуканом, кога су подржавали Угри, Стефан је тражио савезника, и нашао га у Бугарској. И Бугари су били непријатељи Угара. Уговор о пријатељству је, како се чини, потврђен тако што се Стефан оженио блиском рођаком цара Колојана (Лепи Јован). Она је Стефану родила сина Владислава, који ће постати трећи краљ, и Предислава, који се рано замонашио, био захумски епископ, а потом и архиепископ српски Сава Други. Ова жена је умрла 10 година после венчања са Стефаном. Да ли је умрла од туге јер је Стефан и њу после неколико година брака отерао?

Да би остварио свој циљ, мудри Стефан није бирао средства. Од папе Иноћентија Трећег тражио је краљевску круну. Због противљења Угарске, папа је одбио да му додели краљевско достојанство. Али, Стефан не одустаје. Како је Венеција имала приличног утицаја на политичке прилике земаља на Балкану, Стефан се зближио с породицом млетачких дуждева. Млетачка принцеза Ана Дандоло постаје његова трећа жена.

Стефанов брат Сава, човек божји, знао је да је женидба с католикињом значила почетак сарадње с папом. А кора папиног хлеба је тврда и није за нас Србе, говорио је највећи српски подвижник и богољубац. Брак са Аном склопљен је 1207/08. године. Жена је Стефана наговарала и он је начелно прихватио да се одрекне православне вере, али то обећање није испунио.

Нови папа Хонорије Трећи послао му је, 1217. године, златну краљевску круну. Стефан Немањић постао је први краљ Србије, првовенчани краљ.

Али, иако много млађа, ни Ана Дандоло није доживела да постане краљица. Умрла је пре крунисања. Стефану је оставила сина Уроша, будућег четвртог краља, и кћерку Ренијеру.


УДАЈЕ СЕ НИСУ ПОСРЕЋИЛЕ

Евдокија се удавала још два пута, али јој се те удаје нису посрећиле. Последњи траг о њој датира из 1219. године, када је, у Никеји, присуствовала устоличењу свог бившег девера, монаха и архимандрита Саве у чин архиепископа.